Kendo oprema se sastoji od kendo kacige (men), štitnika za prsa (do), rukavica (kote), pojasa (tare) i kendo mača (shinai).
Sva ova oprema se koristi za bezbedno vežbanje kendo veštine.
Kendo štap se koristi kao oruđe za napad i odbranu.
Sva kendo oprema mora biti u skladu sa standardima, kako bi se osigurala bezbednost učesnika.

Hakama i kendo-gi su robusne verzije formalne samurajske nošnje iz 18. i 19. veka.
Ovakve uniforme su bile korišćene za učenje tehnika mačevanja zato što su posebno naglašavale formalnost.
Kendo trening je određen da bude nešto više od fizičkog vežbanja, a izbor odeće naglašava upravo to.

Kendo-gi je sašiven od debelog, kvalitetnog pamuka i ima ¾ dugačke rukave.
Kendo-gi je veoma sličan gornjem delu judo uniforme, samo je duži.
Hakama, iako izgleda kao dugačka suknja, ipak ima dve nogavice.
Sašivena je od kvalitetnog pamuka ili miksa pamuka i poliestera.
Udobna je, prozračna, dopušta lake pokrete i sakriva noge od protivnika.
Hakame su iste kao one koje se koriste za aikido.
Jedina razlika je u tome što se u kendou za nošenje hakame ne vezuje nikakvo majstorsko zvanje.
Falte na hakami (5 napred i 2 nazad) simbolizuju 7 samurajskih vrlina koje su veoma cenjene u japanskom društvu.

1. Yuki (hrabrost)
2. Jin (dobročinstvo, blagonaklonost)
3. Gi (pravičnost, integritet)
4. Rei (etikecija, učtivost)
5. Makoto (iskrenost, poštenje)
6. Chugi (vernost, odanost, posvećenost)
7. Meyo (čast)

Bogu (kendo oklop) štiti glavu, grlo, zglobove i abdomen. Ovo su ujedno i bodovne zone.
Kaciga se zove men. Ovalna čelična ili titanijumska rešetka štiti lice. Štitnik za grlo se spušta odmah ispod rešetke i obeležava bodovnu zonu: tsuki (oko 7cm x 10cm).
Robusni, postavljeni, prošiveni pamučni materijal, koji se proteže preko temena, ušiju i ramena je pričvršćen za rešetku.
Kote, rukavice, štite ruke i zglobove. Spoljna strana je pokrivena debelo postavljeniom kožom, dok je deo koji štiti podlaktice i zglobove napravljen na isti način kao i men. Dlanovi su pokriveni jednim slojem jelenske kože.
Štitnik za grudi, stomak i rebra se zove do. Do je konstruisan od 48 do 64 pritke bambusa pokrivenih kožom i slojem laka. Jeftiniji modeli su napravljeni od fiberglasa. Bodovna zona se prostire u abdomnalnoj zoni do-a.
Tare štite kukove i prepone. Napravljene su od postavljenog, prošivenog debelog pamuka. Na tareu ne postoji bodovna zona.

Tenugui (pamučna marama) se nosi ispod men-a zbog udobnosti i upijanja znoja.
Tenugui je obično ukrašen odštampanim dizajnom ili japanskim ideogramima (kanji).

Zamena za mač koju koristimo u kendou se naziva shinai.
Konstruisan je od 4 uzdužno povezane pritke bambusa.
Vrh shinaija je pokriven kožom (saki-gawa).
Suprotan kraj je pokriven dužim komadom kože i čini dršku (tsuka).
Drška shinaija je najčešće okrugla ali takođe može biti i ovalna kao kod prave katane.
Kožna pertla (nakayui) vezana u komplikovani čvor se nalazi na prvoj trećini od vrha i drži pritke zajedno kako se ne bi razdvajale. Vrh i drška su povezane tankom strunom (tsuru) koja sve ovo veoma čvrsto drži na okupu. Tsuru ujedno predstavlja i „tupu stranu mača“.
Okrugli štitnik za ruku, koji se navlači na dršku se zove tsuba i napravljen je od kože ili plastike.
Čitava ova konstrukcija dozvoljava da shinai bude dovoljno čvrst ali takođe i fleksibilan čime se apsorbuje veći deo energije udarca.

Za vežbanje kendo kata kendoke koriste boken ili drveni mač. Bokeni su najčešće napravljeni od japanskog belog hrasta ali takođe mogu biti napravljeni od raznih egzotičnih vrsta tvrdog drveta
Boken je blago zakrivljen i iste je veličine kao katana, drška je takođe iste dužine i ovalna je

Mačevi za kendo kate kendo-to su napravljeni od posebne legure čelika, tako da bez problema mogu da izdrže udarce koji se prave u katama.
Ovakve mačeve koriste isključivo majstori za vežbanje ili demonstraciju kendo kata