Postoje četiri bodovne zone u kendou, to su: men (glava), kote (ruke), do (abdomen), tsuki (grlo).
Ove bodovne zone su tačno određene i samo precizan udarac u njih donosi poen.
Za razliku od evropskog mačevanja, sam pogodak u određenu bodovnu zonu nije dovoljan za postizanje poena. Poen se postiže samo ispravno izvedenom tehnikom koja u sebi mora sadržati principe:ki-ken-tai-ichi i zanshin.
Ki-ken-tai-ichi u prevodu znači um, mač i telo kao jedno. Ova komplikovana formulacija predstavlja objašnjenje elemenata koji čine pravilno izveden napad.
-Ki- duh ili um. Takmičar se mora koncentrisati i usmeriti svoja čula i duh prema protivniku , sagledavanju protivnika i njegovih akcija.
-Ken- Mač mora biti instrument napada. Takmičar mora pravilno usmeriti i uputiti mač prema bodovnoj zoni protivnika.
-Tai- Telo, je treći element koji se odnosi na fizički aspekt, tj. pravilno držanje tela, pravilan stav, kretanje.
U praksi mač mora tačno pogoditi bodovnu zonu u isto vreme kada se težina tela prebaci na prednje stopalo (propraćeno glasnim zvukom udarca), a ime mete se glasno vikne (kiai).
Zanshin u bukvalnom prevodu zanči: „srce koje miruje“, što znači biti u stanju fizičke i mentalne spremnosti. Moramo biti u takvoj poziciji da smo u stanju da nastavimo napad, takođe moramo biti dovoljno oprezni da ne budemo u opasnosti od napada.
U praktičnom smislu to znači da nakon zaseka što brže napravimo bezbednu distancu, zauzimajući pravilan stav i pritom biti spremni za dalju borbu.
Kendo mečevi se održavaju u borilištima kvadratnog oblika dužine stranice od 9m do 11m.
Muški mečevi obično traju 5 min, a ženski i juniorski 3 min.
Svaki meč sude jedan glavni i dvojica pomoćnih shimpana (sudija). Pobednik je takmičar koji prvi napravi 2 ipona (poena). Ako je rezultat nerešen po isteku vremena, borba ulazi u produžetak koji traje do postizanja prvog poena. Tada se meč prekida u korist takmičara koji je postigao odlučujući poen.
Osim individualnih mečeva u kendou se održavaju i timski mečevi.
Tim obično čini 5 boraca. Timske borbe se održavaju tako što uzastopno, po jedan par boraca radi borbu (prvi takmičar jednog tima protiv prvog takmičara iz drugog tima, zatim drugi sa drugim, pa treći sa trećim, itd...). Tim sa više pobeda, pobeđuje. Ako je broj pobeda jednak, onda se broje ostvareni poeni. Ako je i broj ostvarenih poena isti, radi se dodatna, odlučujuća borba (obično je rade kapiteni), koja traje do prvog postignutog poena.
Za tim od 5 boraca imena pozicija (od prvog, do kapitena) su: sempo, jiho, chuken, fukusho, taisho.

Takmičenja su veoma važan, ali ne i navažniji deo kendoa. Mnogo ljudi vežba kendo sa malo ili bez ikakvog takmičarskog iskustva. Mnogi veliki učitelji smatraju da je fokusiranje isključivo na turnire pogrešno zbog degradiranja nivoa tehnike, na uštrb brzine ili pobede po svaku cenu.